PROHUJALO S ARIJOM

Đir na želucu i čir po gradu

Svašta o sebi možeš saznat na internetu. Pričam o kvizovima. Kad imam višak slobodnog vrimena i manjak zdravog razuma, volim klikat umisto skrolat.
Na taj način sam saznala da ličim na Britney Spears, da ću se udat ove godine i, ako ikad dobijem otkaz, trebala bi uzgajat piliće (kojih se smrtno bojim, by the way). Ipak, postoji jedan kviz koji nikad nisam otvorila. Zove se “Koja pjesma opisuje tvoj život?” Znaš šta, nije bilo potrebe da ga otvaram jer to već sama znam.
“Svi pjevaju, a ja ne čujem.”
Dopusti da ti ispričam. Prije dva dana nas pet cura sidimo u kafiću. Znaš kako to već ide kad se žene nađu. Malo pričaš o trudnoći (iako je samo jedna rodila), malo o alergijama (proliće je, a i mačke su zajebane), malo o hrani (gladne smo). Sve ide glatko dok ne pričamo u isti glas. Međutim, ponekad se i to dogodi i onda mi nastane kaos. Naime, slabije čujem, a ponekad još gluplje povezujem stvari. Da ti kažem da je moj zaključak te večeri moga bit da postoji jedna žena koja je rodila mačku dok je jela fažol, ne bi se previše iznenadila. Ipak, nije stvar bila u tome jer, složit ćeš se sa mnom, naprosto je nemoguće da žena ima volju za fažolom dok rađa. Valjda.
Kaos je nasta onaj moment kad nisam nikako mogla skužit/čut kako se zove neki restoran o kojem su pričale. Kažem neki jer evo već drugi dan ja pojma nemam kako se zove. A rekla sam im da sam ih razumila. Šta drugo da kažem nakon šta sam ih pet puta pitala “Je li se zove Đir kao đir po gradu ili Čir kao čir na želucu?” Ako misliš sad “Ko bi, pobogu, da restoranu ime Čir” siti se da postoji jedna Krasna Torbica.
Znači… lošije čujem. Loše kao

  • od Laufera se pisma ne zove Lopov Jack nego Lopoče,
  • Škoro ne piva zašto nam lažu u lice nego zašto lažu nanulice“(Alo, ne rugaj se – ako žena može rodit mačku, nanulice mogu lagat.)
  • moj prijatelj ne ide gledat dokumentarac o Tom Waitsu nego o AIDS-u.

Otkrit ću ti tajnu. Ako mičem glavom 2 klimanja po jednoj tvojoj riči, znači da te ništa, podmilimbogom, ne razumim. Pravim se pristojna i ne-gluha.
I znam reć nekad starcima (starom bubnjaru, staroj koja zna slikat i nekad je bila dobra plivačica): “Ne samo da lošije čujem nego ne mogu ni Ciciban otpivat da ljudima ne krvare uši. Sve svoje talente ste dali Andri. On svira tri instrumenta, zna čak i pisat, dobro igra košarku. Mogli ste imat malo više vjere u svoje prvo dite.”
Znaš li šta mi oni kažu na to? “Aira, ti znaš učit.”
Eto. Ja znam učit. Ja i još 7 milijardi ljudi na ovoj planeti. Osjećam se tako posebno. Da ne zaboravim, i moćno – toliko moćno da sam u prvom razredu naučila tablicu množenja. Ja i još 7 milijardi ljudi. Međutim, s obzirom da je moj talent učenje, naučila sam jednu korisnu stvar – selektivno slušanje.
Primjer 1. i Primjer 2. Selektivno slušanje za obitelj – nije znak da ih ne volim nego je nužno da ponekad o(p)stanemo u ljubavi.
Jedna od mojih pasica zove se Izis. Kad dođem na Brač zna bit vrlo kaotično jer ju je moja baba preimenovala u Izist i svako malo je zove.  Ne samo da moram slušat sve inačice glagola “jesti” dok zapravo jedem nego i svakih 10 minuta. “Izist, dođi”,Izist, sjedni“, ” Izist, ovo, Izist, ono.” Iskreno, više ne znam kad meni, a kad pasu govori. Skužim da nije o meni rič kad kaže “Izist, lezi” jer me uvik šegaje da ću se ugušit. S druge strane, kad me dida zove prođe sva ženska imena u familiji dok ne dođe do moga. “Blaže (baba), ma neee Cico (stara), ne, ne…Andrea (tetka), maaaa Airaaaa, opet pušiš puno!!!”
Kao šta možeš vidit, selektivno slušanje je ode nužno jer može ti se dogodit da nakon par sati više nisi sigurna kako se točno zoveš i ne možeš se opustit jer stojiš atento ako triba nešto pojest.

Moj brat: “Aira, gladan sam. E da, idem sa starom u Sarajevo. Svira McLaughlin. Ne znam kad se vraćamo.”
Ono šta čujem:
Gladan.
Sarajevo.
Ide do Ba!ćevapa.
Sljedeći dan sam skužila da mi fali pola kovanica iz moje kasice-prasice-bioaktivke (radi se o boci Bioaktiva koju sam prenamijenila). Ideja je bila super jer sam znala da mi brat ne pije jogurt, ali sam se sjebala jer sam izgubila čep i mora da je osjetia miris kovanica. Također, sljedeći dan sam otvorila Facebook. Prvo šta sam vidila je slika ogroooomne porcije ćevapa i McLaughlina. I staru. I brata. I starog, također.
I tako moja ti, dok sam mislila da mi je brat samo gladan, cila familija je završila na koncertu McLaughlina u Sarajevu na family reunionu. Bez mene.
 
Primjer 3. Selektivno slušanje za one koji me opterećuju stvarima koje me zanimaju kao i menstrualni ciklus Ave Karabatić
Aira, znaš li ti onu Anu Krivousnič? Moram ti ovo reć. Neki dan su je vidili kako izlazi iz jedne poliklinike. Priča se da je povećala usne. Znaš kako se to radi? U početku se koristia kolagen, ali stvara je komplikacije. Uz to, usne su tipično imale neprirodan izgled. Uz kolagen, koristi se i vlastito masno tkivo. Hijaluronska kiselina, koja je građevni dio kože, danas je postala glavno i najbolje sredstvo za korekciju usana. Osim što daje najbolje rezultate, ujedno je i najsigurnije sredstvo. Njena uloga je da veže vodu i time daje elastičnost uz punoću kože. S godinama se njena količina smanjuje i tako se usne stanjuju.”
Ono šta ja čujem:
Ana Krivousnič. Nju znam.
Ana ima usta.
Sad su velika. Prije su bila mala.
Kola, kolag…Hm, mogla bi popit kolu.
Hi, hija, hije, hijena. Koji vrag hijena ima veze s usnama? I otkad je hijena kisela?
 
Primjer 4. Selektivno slušanje za one koji se uvik pričaju o istim stvarima.
“Aira moja! I tako ti ja imam problema sa spavanjem već godinama.”
(Aira to već godinama zna jer svako malo se o tome priča.)
“I puno sam ti čitala o tome. Znaš li da postoje četiri faze non-REM spavanja. Spavanje započinje fazom koja se naziva sinkronizirano spavanje. Faze 3 i 4 zajedno se nazivaju sporovalno spavanje. Tijekom n-REM spavanja u svakoj sljedećoj fazi spavanja srčani ritam i ritam disanja su sporiji nego u prethodnoj fazi. Nakon 90 minuta od početka spavanja preko faze 3 i 2 prelazi se u prvu REM fazu. EEG postaje nesinkroniziran s mnogo nepravilnih, brzih valova male amplitude. Tu dolazi do brzih pokreta očiju, po čemu je ta faza i dobila ime Rapid Eye Movements = paradoksalno spavanje = nesinkronizirano ili d-spavanje, odnosno aktivno spavanje.”
Ono šta čujem:
Opet ne spava.
Opet isto.
REM – R.E.M
I thought that I heard you laughing
I thought that I heard you sing
I think I thought I saw you try…
 
Složit ćeš se sa mnom kad kažem da je selektivno slušanje jedno od nužnih sredstava da preživiš na ovom svitu.. Na koji drugi način da filtriraš sva sranja koja ti ljudi serviraju? Istina, ponekad sam sebe zajebeš pa dok drugi jedu ćevape u Sarajevu, ti jedeš šipak u Splitu. Ali šta ćeš?
C’est la vie!

Komentiraj