KOLUMNA

UDJEL ĐAVLA Današnja dica to neće svatit, ali mene su tiramole naučile sve o životu

Tiramola, ka rič, možda vama današnjoj dici izgleda ka nešto o šta bi se moglo obisit turiste i odnit in još koji euro.

Tiramola. Koja naša lipa i šesna besida zauvik nestala u vrimenu. Tiramola je danas rič. Ali meni je metafora. I ne samo to. Metafora na jedno lipo vrime, vrime koje nas danas uče da je bilo mrak. E pa u temu mraku ja san ima tiramole. I one su krasile moj grad.

Najlipše uspomene iz toga moga Splita, koji je još uvik bija grad, bile su tiramole. Da bi uopće svatili rič tiramola, morate bit iz Splita. Bit dite Splita. Tiramola je komad žice na kojen vaša mater suši vašu robu. One šporke trliše iz škvera, lancune, šugamane, a na zadnju žicu, onu šta se ne vidi, uvik stavi svoje mudantine i svoj donji veš.

Najlipše uspomene iz moga ditinjstva vezane su upravo za tiramole. I baš te tiramole triba zakonon zaštitit. Triba ih Unesco zaštitit. A evo i zašto. Jerbo je na tin tiramolama pola moga Splita po prvi puta vidilo ženske mudantine. Oli ređipete. Istina, bili bi sakriti na zadnju šjolu, ma mi mulci bi znali di su, i zamišljali bi kako to sve stoji, na onoj na kojon stoji. Pa bi sanjarili. Ka u onemu Felinijevon filmu. Jerbo je cili taj grad, moj grad sedandesetih, i onaj osandesetih, samo sanja jednu stvar. A to je bila ta čipkasta manifestacija života. To intimno rublje koje je život značilo.

Zabrana tiramola nije samo glupa nego je i pljuvanje u lice dalmatinskoj tradiciji

Današnja dica koja znadu već sve priko interneta, neće ovi moj tekst svatit. Koje monade i koji ređipeti? Koga to zanima, kad imamo na raspolaganju sva čudesa ovoga svita. Sve gole ženske na zaslonu mobitela. A mi smo imali samo tiramole. I koji erotski film u kinu Tesla di bi ženska na moment pokazala ređipet. Pa bi pola kina izašlo na toalet. Da se rasfriška.

Tiramole su u mome Getu značile puno. I društveni status i karakter familije. Ako su se na tiramolama po Getu sušile tavaje, one od kolina, šta su išle u dotu, svi bi znali da se tu večer u toj familiji dogodila nika velika stvar. Ili je neko doša važan, ili su došli prosit mladu. I mi mulci bi pazili šta se suši, i di se suši, jerbo je to bila naša Slobodna Dalmacija, i svi bi znali za pola ure šta se sinoć dogodilo u toj, ili toj familiji. Smrtni slučaj, zaruke, obična fešta, krizma, oli pričest, sve smo znali po tiramoli na kojoj se sušila roba.

I niko nije moga uteć.

Moga si lagat, moga si govorit kako smo svi u zabludi, ma tiramole su bile naš detektor istine. Sve fleke, sve mače, razmatrale su se i komentirale, posebno one mače iza prve bračne noći. To bi od ranoga juta, čin bi lancuni pali na tiramolu bila jedina tema. Jeli mali uspija onako žbandan? Je, eno dokaza, nasrid lancuna fleka. Ne more to isprat ni Merri Merrino. A nije naša Luce pizda pa će joj mala uć u brak škvorcana. Naša Luce je tu malu držala na oku. A ova današnja dica, samo gledaju di bi se osramotila. Pa bi Luce obisila lancune i namjerno ne bi oprala onu fleku, neka svi vide kako je njena familija poštena.

Bilo je, ne kažen, i zla svita. Pa bi govorili kako je lancun fabriciran, kako je mačan za potribe ugleda familije, ali mi mulci smo navijali za lancun i zamišljali kako je do te famozne fleke moglo doć. I to je bila žestoka rasprava. Oni muški šta su bili stariji i imali motore, bafe i klompe, govorili su kako od tega nema vengo suza krvi. A oni iskusniji, kojima smo virovali, šverceri rebatinkama i kino kartama, moj Fažol i ekipa, govorili su kako to nije istina i kako na lancunu zna ostat i deboto fleka ka feta mortadele.

Ajde? Svi bi se mi skupljeni isprid Fažola, dok bi Roje nosija film „Rio Bravo“ pod rukon u kolutu, pitali jel on nas to zajebava?

Ne zajebajen, govorija bi Fažol, jednon san jebava Čekinju, njufericu, i ostala je fleka na lancubu veća od popone. Sad bi mi zamišljali popone na Matejušku i svi bi znali da ta fleka mora bit baren pola metra. I nismo više virovali nikome, jerbo smo u kinu Tesla uskoro doživili pravi film, a zva se „Ključ“ di jedan fratar pojebe jednu njufericu pa iza njega ostane veliki skandal i velika fleka.

Od tada pari mi se da nismo puno više ni virovali fratrima, koji su nas ionako čudno, nas ka dicu gledali. Zbog toga san filma odjeba fratre, a kasnije san se i posvjedočija tome, da su svi škorcani, jerbo nikad ni na jednoj crikvi nisan vidija tiramolu. Asti Gospe? Ako nema tiramole, ko će te učit o seksu?

I tako su te moje tiramole mene naučile sve o životu. I dan danas škicajen tiramole po kvartu. Je li koja viša robu, ja san atento. Prvo idu šugamani, pa onda bila roba, a zatin idu najlipše fantazije moj osandeseti.

Koji to Splićani žele radi turista da nam zabrane tiramole?

 

***Stavovi koji su izneseni u kolumnama i komentarima su osobni stavovi autora te ne odražavaju nužno stav redakcije portala Splitski dnevnik***

Komentiraj