"NISAN TE TIJA"

KOLUMNA IVE ANIĆA: “Vaga ispod ure”

Danas ću van pričat o jednome dobrome čoviku. Nikad ja tome čoviku nisan upantija ime, a lako more bit da mi ga nikad nije ni reka i zbog toga mi je puno žaj.

Poslin škole mi farabuti puni onoga bisa mladosti spuštali bi se u grad i zajebavali koga bi stigli, mi mali getani još na odmoru bi smišljali kako se dokopat dinari da moremo kolektivno na „Maloga Zmaja.“ Roje se osokolija jer je Fažol negdi nesta, lako je moglo bit da je u pržunu i nije nas pušta, a od kad je ćer starome sa kokicama stala u fermi više nismo mogli krest ni špice dok barba ne bi gleda. Ako pantite oni mali kiosk nasuprot Mie u kojemen je jedna dobra i poštena familija prodavala kokice i špice prije projekcija u kino Tesla.

Ka zadnju žrtvu pronašli smo njega na rivi, ima je malu kutiju punu šoldi.I tako bi se mi uzvrtili oko njega i vagali, on bi nas sve profesionalno izvaga i svakome bi da koji savjet, oli da smanji spizu, oli da pojača špinjaču jerbo je meškinjast. Dobri naš barba bi se smija i gušta sa nama, a mi bi vatali furešte i naš svit da se važu faleći na sva zvona njegovu vagu ka najtočniju vagu na svitu.Svit bi se vaga, barba bi precizno namišta piz sa ona dva utega, a mi bi mu krali šolde dok bi on ćakula sa mušterijama. Posli bi otrkali u kino, ako nije bilo ruski mornari koje bi žicali značke. Te Ruse bi vodili za ruku lipo do Koteksa i popularne „Vjeverice“ di bi oni kupovali ploče jerbo u SSSR-u u ta doba američki ploč nije bilo za kupit.

Ja san nekako zna da je on zna šta mi radimo ali njega nije bilo briga, on je gušta sa dicon i gušta je šta nan od one svoje nesriće plaća kino.To je trajalo dok nas Slobo milicajac nije jednon pratija jer mu je sumnjiva bila ta naša infišacija vaganjen, kilima i linijon.Vuka nas je za uši do materine mi butige i svi su u Bonačića čuli da kredemo pineze starome na vagi. Mater me tukla priko cile Pjace i pola grada je saznalo da san nesriknje dite i da će me se odreć priko novina.Ja ne znan šta to naše matere vide u novinama i u toj batudi, ja još nikad nisan pročita da se koja odrekla sina priko novina, a sve su nan pritile tin ka krajnjin činon kad se mater odriče diteta. Tulija san tako cilu noć i molija mater da me se odrekne barenko priko radija, a ne novina. Nalupala me i za to jer je mislila da je zajebajen.

Prolazile su godine, a barba je uvik bija na svon mistu, ja san resta i jača i u mojin osandesetin san ima oko sedandeset kila, uvik bi mu se lipo javija, uvik bi se izvaga i uvik bi mu da manče da se iskupin za sva zlodjela iz povijesti. Uvik bi lipo proćakulali i ja bi uvik osjetija oni duh moga Splita iz moga ditinjstva kad bi koju besidu sa njin progovorija.Volija je čut o svemu i o Hajduku i o nama dici i nekad bi i suzu pustija kad bi vaga prišla miru.

Znaš ja se spominjen kad si ima duplo manje kila a vidi te sad, reka bi mi i šudaron otra suzu u kutu oka.
Tako je taj dobri čovik vaga moj grad i pratija kako reste, napreduje i kako život prolazi uvik na jednon mistu i ja san nekako zna da on to misto nikad ne bi minja za sva mista na svitu, za najlipje Kopakabane jer je volija svoj grad, volija je ljude u njemu i volija je svoju dicu, a ljudi su volili njega ka i sve u svon gradu i svoga Smoju, svoje batelante, fakine, marangune i barbire. Moj grad u ta doba je bija grad, grad za svoje jude, a ne za šporke furešte.

Jednega san jutra proša i nije ga bilo, proša san i drugoga i nije ga bilo, munitu san drža u fermu i nisan se tija vagat na one lipe neve elektronske vage, tija san da mi on ka i uvik kaže koliko san krešija.Prolazili su dani, prolazili su miseci, prošlo je pola života.I uvik kad prođen pored te palme, oli nasuprot Bobisa put Bonačića uvati me tuga, tija bi se izvagat, tija bi još barenko jednon vidit toga dobroga čovika kojemu njanci ime nisan nikad čuja, a volija san ga i poštiva ka i svoga dida, ka ćaću.

Pa su mi opet došle suze.

Nije to radi njega, ljudi umiru i prolaze, nego je radi moga grada, moga lipoga i šesnoga, mirisnoga grada moga ditinjstva di si bija mal i velik, a ljudi oko tebe veliki, a opet nekako mali ka i ti.

Ko to more razumit tu ljubav i nostalgiju.

Ja mislin samo oni koji su se vagali kod njega, toga dobroga čovika šta je partija skupa sa gradon moga ditinjstva. Gradon koji su niki ljudi šta se nikad nisu vagali kod njega pritvorili u grad kojemu ne tribadu ni vage ni tako dobar, stari svit. Grad kojemu ne tribadu ni njegovi građani. Grad kojemu tribadu samo euri.

Komentiraj