Tko su zapravo žene?

Ljudsko biće s vaginom

Ne vidim bolji način da započnem svoju priču o ženama od parafraziranja dvaju muškaraca.

William Golding kaže da su žene budalaste šta misle da su jednake muškarcima. Zapravo su oduvik bile superiornije. Sve šta daš ženama one pretvore u nešto više. Ako im daš spermu, dat će ti dite. Ako im daš kuću, dat će ti dom. Ako joj daš namirnice, dat će ti ručak. Ako joj daš osmjeh, dat će ti ljubav. Bilo šta da im daš, žene će umnožit i uvećat. Dakle, ako joj daš “govno”, budi spreman na tonu sranja.
Moj poznanik, s druge strane, kaže da se mene jedino može po sisama identificirat kao ženu. Zašto? Zato šta nemam pincetu, papirnate maramice ili Labello u torbi.
Tko su zapravo žene? Koliko se god društvo trudilo da nas definira nikad mu neće poć za rukom, jer, guess what, ni mi same ponekad ne znamo. Ali jedno je sigurno, možemo sve šta poželimo. U tome je i čar. Nemamo granica. Samo prostranstvo koje još moramo istražit. Nažalost, stvarnost je drugačija, a ova naša istina postala je čista utopija. Sve naše mogućnosti utapaju se u ružičastoj sobici koja nam je dodijeljena rođenjem. U toj sobici nastaju rodni stereotipi. Ukrašena je motivima cvića, leptirića i srca, ormar je pun veštica, a pod prekriven lutkicama. Nesvjesno nas se od samog početka uči da postanemo “savršene dame” – stereotipne žene koje uvik sređene poslužuju hranu i brinu se o dici. Kad porastemo, društvo nam u jednu ruku stavlja pincetu i Labello, a u drugu metlu. I ništa se više od nas ne očekuje. To je najveći i najučestaliji stereotip o ženama.
Neki drugi stereotipi su:
Žene su medicinske sestre, a ne doktorice, tajnice, a ne direktorice.

Ako se posvetimo karijeri, ne možemo se brinit za obitelj.
Jedini razlog zašto se žene oblače i nose šminku je da zadive muškarce.
Žene se uređuju prije svega zbog sebe, a onda drugih žena. Da se muškarce pita, hodale bi gole.
Žene ne znaju ništa o sportu i jedino ga gledaju jer su sportaši zgodni, a jedina fizička aktivnost kojom se bave je Zumba.
Viruj mi, ne postoje trbušni mišići koji bi nas natirali da gledamo nešto šta nas ne zanima. Postoje žene koje znaju definiciju ofsajda i neće korner zaminit s kornetom jer slično zvuče.
Vježbamo i idemo u teretanu. Neke da budu zdrave, a neke da mogu traku za kosu nosit kao suknju.

Žene uvik moraju pitat muškarce za pomoć oko kuće jer nisu spretne s alatom.
Žene ne vole i ne igraju video igrice.
Imam samo dvi riči. Crash Bandicoot. Prestala sam ga igrat samo zato šta nemam dovoljno vrimena i izgubila bi sve prijatelje zbog svog natjecateljskog duha.
Žene ne gledaju porniće i ne masturbiraju.
I žene kuže ovo:

Žene vole seks, ali o tome ne pričamo toliko jer nas se onda naziva nimfomankama ili pak kurvama. Gledamo i porniće. Uvik je bolji virtualni virus od spolnog. Međutim, neke od nas su informatički nepismene i jedino šta znamo je obrisat history. Antivirusni program? Hm, šta je to? Zahvaljujući njemu prijateljica i njen momak su skužili da oboje gledaju porniće kad onaj drugi nije doma. BTW Stvarno govorim o prijateljici. Meni su se dogodile druge stvari.
Uglavnom, prije nego šta je uspila riješit problem koji joj je antivirusni program javia, ekran se poveća na 500% rezolucije i sve je postalo kričavo zeleno. To joj se dogodilo i momku par tjedana prije. Zbroji 1 i 1. Dva, naravno. Radi se o laptopu tako da nikako ne može ispast 3. Ja sam, s druge strane, morala zvat brata. Zapravo sam se tila s njim oprostit prije nego šta me odvedu u pržun. Dobila sam “obavijest” od Republike Hrvatske da sam optužena za pedofiliju i ako ne uplatim odma 500kn, dolaze po mene. Naravno da nisam gledala ništa vezano za dicu. Dobro znamo da su većini žena druge stvari na prvom mistu.
I kako to inače biva… stereotipi vode do predrasuda, a predrasude do diskriminacije, a diskriminacija do toga da moraš marširat i u 21. stoljeću zbog ljudi kao što je Janusz Korwin-Mikke. To ti je onaj poljski političar čija žena nikad nije izašla iz kužine jer mu mora kuvat bigos, a kad ne kuva, pegla mu robu da izgleda uredno dok u Europskom parlamentu govori da žene MORAJU zarađivat manje od muškaraca jer su slabije, manje i gluplje od njih. Gospodin..
Međutim, ako je toliko bitno ko sam i šta sam kad pričamo o pravima, definiraj me kao ljudsko biće s vaginom.
Zbog vagine
– moje raspoloženje varira od “muškarci su glupi, drago mi je da imam zdrav razum” do “mrzim svoje tijelo, zašto se nisam rodila s penisom” ili pak ovisi o tome kakva mi je kosa danas,
– imam talent da od jedne rečenice stvorim raspravu koja će trajat 5 sati,
– imam torbu koja mi služi da sve ponesem, a ništa ne nađem,
– kad sam u PMS-u moraš bit pažljiv sa mnom kao i s hulahopkom od 20 dena,
– kad me pitaš kakva mi je Matilda drobit ću ti pola sata o njoj dok će ti ljudsko biće s penisom reć “lipa i plava”,
– mogu se ne obrijat i niko neće znat,
– u javnosti mogu razmišljat o čemu god oću bez straha da će me moje spolovilo izdat,
– veće su šanse da ću se sitit di sam ostavila ključeve od auta (Dobro. Možda ne konkretno ja, ali kužiš poantu.),
– ako imam prištić, znam kako ću ga prekrit.
Međutim, kao ljudsko biće
– nema šanse da sam rođena samo da kuham, perem i odgajam dicu,
– moj rad vridi isto kao i rad bilo kojeg drugog ljudskog bića
– sposobna sam donosit sama odluke o svom tilu i oblačit se kako oću,
– mogu se popet na Mont Everest i dignit 70% svoje kilaže na benchu
– mogu dobit utakmicu na PES-u,
– mogu platit svoje piće,
– mogu bit dobar vođa,
– mogu zaminit gumu na autu.
Na ovom smo svitu da bi jedni drugima dali neku drugu dimenziju, da bi se upotpunili i pomagali da ispunimo sve svoje potencijale s ciljem da ostvarimo šta bolji i sritniji život. Zašto to zaboravljamo?
Halo, pedesete. Ostavile ste tiranske rodne uloge u našem stoljeću. Možete li ih doći skupit?
Tišina.

Komentiraj