svestrani splićanin

Mišo Živaljić, odvjetnik iza popularne Dnevne doze prosječnog Dalmatinca: “Sretan sam šta se ljudi zabave, ali druga stranica je moja prva ljubav”

Dnevna doza prosječnog Dalmatinca već godinama svojim bazama uveseljava mnoge, ne samo Dalmatince već i brojne Hrvate van domovine.

Stranica broji preko 240 tisuća lajkova na Facebooku, a iza nje stoji odvjetnik Mišo Živaljić. Kako nam je i sam kazao na početku razgovora, broj pratitelja iz dana u dan raste, a ima i onih koji stranicu potajno prate.

Nije se lako probiti na društvenim mrežama, no Dnevnoj dozi nije trebalo puno da je ljudi prepoznaju.

“Ma to je odma poludilo, isti trenutak. To su bile neke baze tipa ‘kad znamo da je dite u Dalmaciji odraslo?’. Tako je to krenilo otprilike – kad počne sam šlapom ubijat komarce i tako nešto. Bile su neke baze tipa ‘neš ti čovika koji na putu iz pekare doma ne odvrne kantun kruva i ne pojede’. To su te neke najluđe baze koje su ljude preusmjerile na tu stranicu.”

Zanimljivo je da je Mišo spojio dvije krajnosti – ozbiljan posao i Facebook stranicu koja je sve samo ne ozbiljna.

“To se može zato šta ja šalu doživljavam ka ozbiljnu stvar. Znači, da bi se moga dobro našalit, to mora bit pametna šala jer glupe šale ljudi ne prihvaćaju. Tako da ja te stvari primjenjujem i na svom poslu, znači ja odradim svoj posao pošteno, kako treba i po pravilima struke, a kad se našalim onda isto bude po pravilima struke. Tako da je to po meni na neki način dosta vezano iako ljudima izgleda dosta paradoksalno.”

Mišo i Dnevna doza ne idu jedno bez drugoga tako da nije čudno i da ga ljudi prepoznaju na ulici, na hodnicima suda,…

“Dosta me ljudi znaju, na dane mi bude smišno, a na dane mi čak i smeta jer onda oni misle da se mi možemo sprdat. Meni je to nešto ka kad dnevno bacaš baze uživo, ja ih samo napišem na Fejsu. To je ta razlika, jer izgleda da neman dovoljno vrimena u životu da svima rečen to šta iman namjeru, onda lipo napišen na Fejsu pa se to onda brže i širi.”

Naravno da inspiracije ne fali.

“Inspiracija dolazi iz Dalmacije, iz života, iz svega ovoga svaki dan, iz najozbiljnijih situacija možeš nać uvik nešto smišno, uvik ide iz toga.”

Facebook ugasio prvu stranicu zbog komentara

Prije koju godinu Facebook je naprasno ugasio stranicu, u momentu kad je ona brojila 133 tisuće pratitelja.

“Je, bilo je šokovito jer je jednostavno nestala. Nije bilo mogućnosti vraćanja nego smo morali iznova krenut, tako da su tu mnoge baze i ostale, nepovratno su nestale i tako da praktički neman tu prvu stranicu više koliko god sam ja njih molio da mi je vrate, a samo zbog jedne greške koja je imala veze s tadašnjim poimanjem Oluje od strane Facebooka. Mislim da nema smisla takve stvari ponavljat jer u svitu se očito drugačije gleda na obilježavanja nekakvih spomen dana u odnosu na nas ovdje tako da možda je bolje takve stvari ne apostrofirat jer imamo previše drugih dobrih stvari koje bi bile zanemarene ako se počnemo bavit politikom.”

Zapravo su sporni bili komentari, a ne sama objava.

“Bili su sporni komentari koji su dolazili iz druge države zbog toga šta su se ljudi međusobno posvađali. Facebook je zaključio da je bolje izbrisat cijelu stranicu nego meni kazat da ja izbrišem to šta oni pišu, što je po meni nonsense. Vjerojatno je netko tko je to promatra sa strane donio takav ishitren zaključak jer oni tamo niti razumiju ove naše baze, niti google translate može to ikad prevest, niti će moć. Dovoljno je da stavimo n umisto m na kraju neke riči i oni to ne mogu prevest jer ne znaju o čemu se radi, pa računaju bolje je izbrisat jer ne znamo šta je, nego pustit. Ipak, morali su vidit da je toliki broj ljudi prati i lajka pa zaključit da to nije nešto loše ni obijesno ni ne znam ni ja šta.”

Pazi li se zato sad na svaki komentar?

“Ne stignem, ali nema koliko sam ja primjetio nekih zlih komentara, nema takvih velikih svađa jer pišemo o nekim lokalnim stvarima koje su svakodnevne, o vrućini, o ljudskim manama, smijemo se i vrlinama i manama tako da kad se to na taj način posloži, onda su i ljudi koji komentiraju dobre volje.”

Nije rijetkost ni da mediji prenesu objave.

“Meni je to simpatično, pogotovo šta se ta neka privatna baza, nešto subjektivno, neki moj osobni doživljaj, prenese. Evo recimo moj doživljaj ovog nevrimena u Zagrebu koji je prenesen u medijima na način ka da je kraj svita, jer vjerojatno u tom trenutku nisu imali nekih drugih vijesti pa se to apostrofiralo, uz dužno poštovanje prema toj situaciji, mislim da je bila i nezgodna za Zagrepčane, ali to kako je preneseno, naravno da je prosječnom Dalmatincu smišno kad se o buri koja je 100 km/h piše kao da je 500.

Onda recimo ta neka šala, jedan kaže drugoj ‘vitar puše u Zagrebu’, a ona njemu odgovara, ‘ajme meni, Gospe moja, iman rodbinu gore’. Sad recimo ta šala ima 7000 lajkova i onda je mediji prenose kao nekakav stav Dalmacije o tome šta mi mislimo o nevremenu u Zagrebu, tamo nekakve scene sjever-jug, gdje se mi međusobno svađamo, opiremo, zapravo to bude sve skupa simpatično i svi se našale na naš račun, oni na svoj, mi na svoj.”

Kako to kod nas obično biva, ljudi vole kopirati jedni druge, no Mišo je i tome doskočio.

“Stranica je zaštićena ima već par godina kao intelektualno vlasništvo. Pojavilo se jako puno njih koji su želili to kopirat i onda više nije imalo smisla, moja stranica je bila najpopularnija od tih istog ili sličnog naziva, a ljudi kad ne znaju šta će radit jednostavno kopiraju, međutim ja nikoga i ništa kopiram, nego ono šta mi dođe to ide, isto tako fotografije koje su originalne nikad ne ponavljamo. Bila je ta potreba da jednostavno kod Državnog zavoda za intelektualno vlasništvo ja to zaštitim.”

Naravno, nije rijetkost da mu se jave i oni koji bi kupili stranicu.

“Jave se i kažu ‘kupio bi stranicu, pošto je?’ Onda ja vidim da je netko iz BiH, Srbije, Antarktika i kažem ‘nema problema’. Pitaju koliko je, ja napišem 50 eura, odma skoče – ‘di triba uplatit, dajte mi broj računa’. Onda ja napišem ‘ajme greška mi je, 50 milijuna eura je trebalo pisat, fali mi mil’, onda to bude šok, neki se uvride neki naljute – ‘pa jeste rekli da je to 50 eura? Ja sam spreman platit’. Ne kuže da je to šala. Oni bi je kupili i onda bi je pretvorili u marketing poligon za neki portal iz regije, šta meni u biti najmanje paše. Nema tih para za koje bi ja ustupio stranicu za takve namjene.”

Koja objava ima najviše lajkova?

“Ona objava onih desprcitosa, ona završna za sezonu kad je čovik pustija cilu obitelj tih desprcitosa u bazenu da plutaju mater i iza nje dica, i onda je to bila završna slika cile te sezone 2017., ta ima 31 tisuću lajkova, srušila je sve rekorde.”

Split na Fejsu je moja prva ljubav

Osim Dnevne doze, odvjetnik Živaljić ima još jednu stranicu.

“Postoji stranica Split na Fejsu i to je moja prva ljubav. Ona sadrži stvarno veliku kolekciju starih splitskih kartolina koje ja inače kupujem luđački, tražim ih, volim ih i objavljujem. Isto tako i dnevne fotografije Splita koje mi ljudi pošalju, kad ih napravim i onda objavim, ona ima nekih 60 tisuća pratitelja, i zapravo mi je tužno šta Fejs ne dopušta da se te fotografije šire prema velikom broju ljudi, on ima neko ograničenje i možda jedno 15-ak tisuća ljudi, eventualno 20 – 30 000, ih može vidit po svakoj objavi dok se Dnevnoj dozi, pošto je prodornija stranica, po objavi zna dogodit da je vidi milijun ljudi po objavi.

Jednostavno ne mogu skužit zašto je to tako, možda jednostavno zato šta je Split na Fejsu jedna lokalpatriotska stranica šta se kaže. Meni je to kuriozitet, recimo nađeš neku neviđenu fotografiju Splita koju nitko nije vidija i objaviš je, jako bude skupa u nabavi, jako je teško bude nać itd. i onda ona ima sto lajkova. Onda sam ja skužio zašto.

Ljudi se boje starih fotografija, ljudi na fotografijama, možda na taj način projiciraju strah od svoje vlastite smrti ili ne znam ni ja čega i bude sto lajkova, a kad napišeš ‘idi u pm’ ili ne znam ni ja šta, to ima milijun lajkova, tako otprilike možda i vidimo di smo ka društvo došli.”

Ovaj svestrani odvjetnik ima još jednu ljubav, onu prema glazbi.

“Bend funkcionira, prominili smo prostor, opet se okupljamo. Bubnjar nam je bio u Čileu pa se vratio nazad, sad nastavljamo dalje, ali čisto za svoj gušt, jednostavno opuštanje.”

A kako provodi slobodno vrijeme?

“Slobodno vrime je posvećeno roditeljstvu, ljubavi, šetnji sa dicom, volimo šetat uz more, volimo igrat balun, volimo društvene igre, volimo se družit. Svo moje slobodno vrime, kad ga imam, a imam ga najviše vikendom, bude posvećeno dici i ljubavi.”

Mišo Živaljić bavi se imovinskim, obiteljskim i radnim pravom. Bavio se i slučajem koji je bio jako medijski popraćen, a riječ je o slučaju Nine Kuluz.

“Pratim situaciju koja se događa u Italiji, a nije isključeno da će se i ovdje neke stvari događat, međutim, koliko mogu kazat, ona u Italiji uspješno dokazuje ono što je nama ovdje bila namjera dokazat pred sudom, ali iz razno raznih razloga se to ovdje nije moglo dogodit. Međutim, ono što je meni izuzetno drago je da sve one teze koje sam ja ovdje iznio u javnost i sve ono što smo tražili, jer je takva narav predmeta da se ne smije puno govoriti u javnosti, je da se zapravo potvrđuje da smo bili u pravu i ona tamo uspješno vodi postupak radi skrbništva. Viđa ga tri puta tjedno jer je sud u Italiji donio privremenu mjeru da se mora dok se postupak ne okonča, a otac mora dijete dovodit njoj tri puta tjedno tako da ga viđa u popodnevnim satima.”

“Ne može se od ljubavi zarađivat”

Da se vratimo na stranicu koja je bila i povod našem razgovoru. Od nje Mišo Živaljić nema nikakve financijske koristi, dakle lajkovi i dijeljenja mu ne donose nikakvu dobit, a namjerava tako nastaviti i u budućnosti.

“Ne može se od ljubavi zarađivat, to je jednostavno otpuštanje kočnica. Ja sam sretan šta se ljudi zabave s tim nekim satiričnim prispodobama. Kao što se vidi, stranica dodiruje neka rubna ponašanja našeg čovika, znači sponzorstvo žena, lagodnost muškaraca, nekakav materijalizam, onda kult obožavanja jednog automobila u nekim ruralnim krajevima, tako neke stvari, znači dodirujemo ono di se možemo nasmijat, a većina nas prepoznaje sebe ili svoje bližnje, suside, rodbinu u nekim objavama”.

Na neki način bi mogli reći i da je influencer.

“U biti to su neki trendovi, zna se dogodit da se neka novostvorena riječ ili kovanica ili nešto za čas proširi. Dođu do mene ljudi koji upotrebljavaju iste rečenice i riči ne znajući da ja to radim. Bude smišno, objavim neku bazu, onda neko počne pokazivat mobitel, kao vidi ovo, a ne znaju da sam ja to objavio prije niti minut. Nevjerojatna je ekspanzija objave jer ti imaš sigurno nekih 50 ili sto tisuća ljudi u nekom trenutku, a ti si to prije minut objavio tako da je to zanimljivo.”

Klijenti se znaju i iznenaditi da se jedan ozbiljan odvjetnik bavi jednom Facebook stranicom, no kada im Mišo Živaljić kaže “dobro, ako likar može u slobodno vrime pivat u klapi i igrat balun, a i dalje je likar, mogu li onda i ja ovim se bavit u slobodno vrime i dalje bit odvjetnik”, e onda više nitko nema argumenata.

Komentiraj